Ćao ja sam Marina, a BezVez je moje igralište – prostor na kom sa ja JA, prostor na kome eksperimetišem, igram se, učim i podučavam. Prvi put sam se susrela sa vezom unutar porodice, a drugi put sam mu se sama vratila iz svoje unutrašnje potrebe za usporavanjem. Čini mi se da sam tako vratila fokus ili možda napravila sasvim novi fokus koji ne gubim godinama. Uvek sam tragala za načinima da se kreativno izrazim i vez je tu pronašao mesto kao medij koji je najduže okupirao moju pažnju, koji me je naučio strpljenju i otpuštanju težnje za perfekcionizmom. BezVez avantura počinje  2019. godine uz podršku moje mame koja je šila torbe koje sam ja ukrašavala ručnim vezom. Tada još uvek nije postojalo ime brenda, sve dok mi jednog dana kroz šalu tata nije rekao “.. baš ti je bezvez taj tvoj vez.”. To je bilo to, BezVez je rođen i od tada je prošao kroz različite faze, ali je u jednom ostao isti – ostao je otvoren za igru i promenu. 

Smatram da je vez sam po sebi praksa koja prkosi mnogim ustaljenim formama funkcionisanja koje kreiraju socijalnu i ekološku nepravdu, poput brze mode i samim tim narastajućeg konzumerizma. Vez je praksa koja usporava, koja ima moć da oživi i popravi oštećeno i time odlaže bespotrebnu potrošnju.

Moja misija upoznavanja i podučavanja drugih ljudi ručnom vezu povezana je sa velikom željom da se shvati važnost sporih praksi stvaranja i da se one vrate u naše ruke, dajući nam mogućnost da stvaramo bolji svet za sebe i druge, bod po bod.